×   HOME JAVA NETPLOT OCTAVE Traži ...
  matematika2
Totalni diferencijal     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Parcijalne derivacije kompozicije funkcija


Tangencijalna ravnina

Ako je funkcija jedne varijable $ f:\mathcal{D}\to\mathbb{R}$ , $ \mathcal{D}\subseteq \mathbb{R}$ , derivabilna (dakle diferencijabilna) u točki $ x_0$ , onda je pravac $ t$ zadan jednadžbom

$\displaystyle t \ldots  y-y_0=f'(x_0)(x-x_0), y_0=f(x_0)
$

tangenta krivulje $ y=f(x)$ u točki $ (x_0,y_0)$ . Diferencijal $ df(x_0)=f'(x_0)dx$ je prirast te tangente u promatranoj točki koji odgovara prirastu $ dx\equiv\Delta x$ nezavisne varijable (vidi sliku 3.25).

Slika 3.25: Diferencijal funkcije jedne varijable
\begin{figure}\begin{center}
\epsfig{file=slike/difer.eps,width=9.0cm}
% \includegraphics[width=9cm]{slike/difer.png}
\end{center}\end{figure}

Slično možemo postupiti kad imamo funkciju dviju varijabla. Neka je $ f:\mathcal{D}\to\mathbb{R}$ , $ \mathcal{D}\subseteq \mathbb{R}^2$ . Ako je $ f$ diferencijabilna u točki $ (x_0,y_0)$ , onda postoje parcijalne derivacije $ f'_x(x_0,y_0)$ i $ f'_y(x_0,y_0)$ te možemo definirati dva pravca $ t_x$ i $ t_y$ u prostoru koji prolaze točkom $ (x_0,y_0,z_0)$ , gdje je $ z_0=f(x_0,y_0)$ :

$\displaystyle t_x \cdots  $ $\displaystyle \frac{x-x_0}{1}=\frac{y-y_0}{0} =\frac{z-z_0}{f'_x(x_0,y_0)},$    
$\displaystyle t_y \cdots  $ $\displaystyle \frac{x-x_0}{0}=\frac{y-y_0}{1} =\frac{z-z_0}{f'_y(x_0,y_0)}.$    

Kad gledamo dvodimenzionalno, pravac $ t_x$ možemo interpretirati kao tangentu na krivulju $ z=f(x,y_0)$ u točki s koordinatama $ (x_0,z_0)$ . Ovdje se sve nalazi u ravnini $ y=y_0$ kao što se vidi na slici 3.26. Slično, pravac $ t_y$ je tangenta na krivulju $ z=f(x_0,y)$ u točki s koordinatama $ (y_0,z_0)$ , pri čemu se sve nalazi u ravnini $ x=x_0$ .

Pravci $ t_x$ i $ t_y$ imaju vektore smjerova

$\displaystyle {\mathbf{s}}_x$ $\displaystyle ={\mathbf i}+f'_x(x_0,y_0)  {\mathbf k},$    
$\displaystyle {\mathbf s}_y$ $\displaystyle ={\mathbf j}+f'_y(x_0,y_0)  {\mathbf k}$    

te određuju točno jednu ravninu koja prolazi točkom $ (x_0,y_0,z_0)$ i ima vektor normale

$\displaystyle {\mathbf{n}}={\mathbf{s}}_x \times {\mathbf{s}}_y =
\left\vert
\b...
...\vert
=-f'_x(x_0,y_0)  {\mathbf i} -f'_y(x_0,y_0)  {\mathbf j} +{\mathbf k}.
$

Prema tome,

$\displaystyle z-z_0=f'_x(x_0,y_0)(x-x_0)+f'_y(x_0,y_0)(y-y_0),\quad z_0=f(x_0,y_0).
$

je jednadžba tangencijalne ravnina na plohu $ z=f(x,y)$ u točki $ (x_0,y_0,z_0)$ . Diferencijal

$\displaystyle df(x_0,y_0)=f'_x(x_0,y_0)dx+f'_y(x_0,y_0)dy
$

možemo interpretirati kao prirast varijable $ z$ u tangencijalnoj ravnini koji odgovara prirastima $ dx$ i $ dy$ nezavisnih varijabli.

Primjer 3.11   Zadan je paraboloid $ z=-2(x-1)^2-y^2$ , koji je diferencijabilan u svakoj točki $ (x,y)\in\mathbb{R}^2$ . U točki $ (x_0,y_0)=\big(\frac{3}{2},-\frac{1}{2}\big)$ je $ z_0=-\frac{3}{4}$ pa je

$\displaystyle t_x \cdots  $ $\displaystyle \frac{x-\frac{3}{2}}{1}=\frac{y+\frac{1}{2}}{0} =\frac{z+\frac{3}{4}}{-2},$    
$\displaystyle t_y \cdots  $ $\displaystyle \frac{x-\frac{3}{2}}{0}=\frac{y+\frac{1}{2}}{1} =\frac{z+\frac{3}{4}}{1}.$    

Dakle, u zadanoj točki normala je jednaka

$\displaystyle {\mathbf{n}}=
\left\vert
\begin{matrix}
{\mathbf i} & {\mathbf j...
...1 & 1
\end{matrix}\right\vert
=2  {\mathbf i} -1   {\mathbf j} +{\mathbf k},
$

a jednadžba tangencijalne ravnine glasi (vidi sliku 3.26)

$\displaystyle R_t \ldots z=-\frac{3}{4}-2  \bigg(x-\frac{3}{2}\bigg)+1  \bigg(y+\frac{1}{2}\bigg).
$

Slika 3.26: Tangencijalna ravnina paraboloida
\begin{figure}\begin{center}
\epsfig{file=slike/tangrav.eps,width=10.0cm} \\
...
...
% \includegraphics[width=10cm]{slike/tangrav1.png}
\end{center}\end{figure}

Napomena 3.4   Iz prethodnog izlaganja je jasno da ravninu $ R_t$ možemo definirati čim je funkcija $ f$ derivabilna u točki $ (x_0,y_0)$ . Međutim, ravninu $ R_t$ ima smisla zvati tangencijalnom ravninom plohe $ z=f(x,y)$ u točki $ (x_0,y_0,z_0)$ , samo onda kada je $ f$ diferencijabilna u točki $ (x_0,y_0)$ . Naime, tada svaki pravac u ravnini $ R_t$ kroz točku $ (x_0,y_0,z_0)$ , a ne samo pravce $ t_x$ i $ t_y$ , možemo promatrati kao tangentu na plohu $ z=f(x,y)$ u točki $ (x_0,y_0,z_0)$ . Bilo koji pravac u ravnini $ R_t$ kroz točku $ (x_0,y_0,z_0)$ različit od $ t_x$ može se dobiti kao presjek ravnine $ R_t$ i ravnine paralelne sa $ Oz$ osi $ y-y_0=c(x-x_0)$ , gdje je $ c\in\mathbb{R}$ dana konstanta. Taj pravac ima jednadžbu

$\displaystyle t_c \cdots  \frac{x-x_0}{1}=\frac{y-y_0}{c}
=\frac{z-z_0}{f'_x(x_0,y_0)+cf'_y(x_0,y_0)}.
$

S druge strane, presjek plohe $ z=f(x,y)$ i ravnine $ y-y_0=c(x-x_0)$ možemo promatrati kao graf funkcije jedne varijable

$\displaystyle x\mapsto z=g_c(x)=f(x,y_0+c(x-x_0)),
$

pri čemu se sve nalazi u ravnini $ y-y_0=c(x-x_0)$ . Nije teško vidjeti da je zbog diferencijabilnosti funkcije $ f$ u točki $ (x_0,y_0)$ funkcija $ g_c$ derivabilna u točki $ x_0$ s derivacijom $ g'_c(x_0)=f'_x(x_0,y_0)+cf'_y(x_0,y_0)$ te da je tangenta na krivulju $ z=g_c(x)$ u $ x_0$ upravo pravac $ t_c$ . Zato pravac $ t_c$ promatramo i kao tangentu na plohu $ z=f(x,y)$ u točki $ (x_0,y_0,z_0)$ .

Primjer 3.12   Za funkciju $ f$ iz primjera 3.10 u točki $ (0,0)$ pravci $ t_x$ , $ t_y$ i ravnina $ R_t$ imaju jednadžbe

$\displaystyle t_x \ldots \frac{x}{1}$ $\displaystyle =\frac{y}{0}=\frac{z}{0},$    
$\displaystyle t_y \ldots \frac{x}{0}$ $\displaystyle =\frac{y}{1}=\frac{z}{0},$    
$\displaystyle R_t \ldots z$ $\displaystyle =0,$    

ali nijedan drugi pravac u ravnini $ z=0$ , osim pravaca $ t_x$ i $ t_y$ , nije tangenta plohe $ z=f(x,y)$ u točki $ (0,0)$ (vidi Sliku 3.22). Naime, za dani $ c\in\mathbb{R}$ pravac $ t_c$ u ravnini $ R_t$ ima jednadžbu

$\displaystyle t_c \cdots  \frac{x}{1}=\frac{y}{c}=\frac{z}{0},
$

a za funkciju $ g_c$ dobijamo

\begin{displaymath}
g_c(x)=\left\{
\begin{array}{cr}
\frac{cx}{1+c^2}, &\textrm{za } x\neq 0,\\
0, &\textrm{za } x=0
\end{array}\right.
\end{displaymath}

i očito je za $ c\neq 0$

$\displaystyle g'_c(0)=\frac{c}{1+c^2}\neq f'_x(0,0)+cf'_y(0,0)=0.
$

Zadatak 3.7  
a)
Odredi jednadžbu tangencijalne ravnine na plohu $ z=f(x,y)$ u točki $ (0,0)$ ako je $ f$ funkcija iz primjera 3.7.
b)
Ispitaj neprekidnost, derivabilnost i diferencijabilnost funkcije

$\displaystyle f(x,y)=\left\{
\begin{array}{cr}\frac{xy}{\sqrt{x^2+y^2}},&\textrm{za }(x,y)\neq(0,0),\\
0,&\textrm{za }(x,y)=(0,0)\end{array}\right.
$

u točki $ (0,0)$ .
c)
Odredi jednadžbu tangencijalne ravnine na plohu

$\displaystyle z=\mathop{\mathrm{arctg}}\nolimits \frac{x+y}{1+xy}
$

u točki $ (0,0)$ .

Za crtanje ploha i normala na plohe možete koristiti java aplet.


Totalni diferencijal     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Parcijalne derivacije kompozicije funkcija