×   HOME JAVA NETPLOT OCTAVE Traži ...
  matematika2
Taylorova formula     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Implicitno zadane funkcije


Ekstremi funkcija više varijabla

Definicija 3.11   Funkcija $ f$ ima u točki $ T_0$ lokalni minimum (maksimum) ako postoji okolina $ K(T_0,\delta)\subseteq D$ takva da za sve $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ vrijedi

$\displaystyle f(T)>f(T_0)\quad (f(T)<f(T_0)).
$

Točke lokalnih minimuma i točke lokalnih maksimuma funkcije $ f$ zajedničkim imenom zovemo točkama lokalnih ekstrema funkcije $ f$ . Kao i kod funkcija jedne varijable, ukoliko je funkcija $ f$ više varijabla neprekidna te barem dvaput derivabilna u nekoj okolini promatrane točke $ T_0$ , možemo dati nužne i dovoljne uvjete da bi $ f$ imala lokalni ekstrem u $ T_0$ izražene pomoću vrijednosti parcijalnih derivacija od $ f$ u promatranoj točki. Ti su uvjeti analogni onima za funkcije jedne varijable, ali dakako nešto složenije izraženi.

Teorem 3.7   [Nužan uvjet ekstrema] Neka funkcija $ f$ ima lokalni ekstrem u točki $ T_0$ . Ako postoji parcijalna derivacija od $ f$ po varijabli $ x_i$ u točki $ T_0$ , onda je

$\displaystyle f'_{x_i}(T_0)=0.
$

Dokaz.
Ako funkcija $ f$ ima lokalni ekstrem u točki $ T_0$ , onda za fiksirani indeks $ i$ funkcija jedne varijable $ g:\mathcal{D}_i\to \mathbb{R}$ definirana s

$\displaystyle g(x)=f(x_1^0,\cdots,x_{i-1}^0,x,x_{i+1}^0,\cdots,x_n^0),\qquad
x\in \mathcal{D}_i,
$

gdje je $ \mathcal{D}_i=\{x\in\mathbb{R}\mid (x_1^0,\cdots,x_{i-1}^0,x,x_{i+1}^0,\cdots,x_n^0)
\in D\}$ , ima u točki $ x_i^0$ lokalni ekstrem. Ako postoji parcijalna derivacija od $ f$ po varijabli $ x_i$ u točki $ T_0$ onda je

$\displaystyle f'_{x_i}(T_0)=g'(x_i^0).
$

Nužan uvjet ekstrema funkcije jedne varijable povlači $ g'(x_i^0)=0$ pa mora biti $ f'_{x_i}(T_0)=0$ .     
Q.E.D.

Napomena 3.7   Ako je funkcija $ f$ iz iskaza teorema 3.7 diferencijabilna u točki $ T_0$ , onda se nužan uvjet ekstrema

$\displaystyle f'_{x_i}(T_0)=0,\qquad\forall i=1,\cdots, n,
$

može iskazati pomoću diferencijala kao

$\displaystyle df(T_0)=0.
$

Kao što ćemo vidjeti, ovaj uvjet je nužan, ali ne i dovoljan. Ako je funkcija $ f$ diferencijabilna u točki $ T_0$ i pri tom je $ df(T_0)=0$ , kažemo da je $ T_0$ stacionarna točka funkcije $ f$ . U slučaju funkcije dviju varijabla ($ n=2$ ) stacionarna točka $ (x_0,y_0)$ je točka u kojoj je tangencijalna ravnina na plohu $ z=f(x,y)$ paralelna s $ xy$ -ravninom. Naime, prema poglavlju 3.7 jednadžba tangencijalne ravnine glasi

$\displaystyle z=z_0,\quad z_0=f(x_0,y_0).
$

Primjer 3.16  
a)
Točka $ (-1,2)$ je stacionarna točka funkcije

$\displaystyle f(x,y)=x^2+2x+y^2-4y+3,\qquad (x,y)\in \mathbb{R}^2
$

jer je ta funkcija beskonačno puta diferencijabilna s parcijalnim derivacijama prvog reda

$\displaystyle f'_x(x,y)=2x+2,\qquad f'_y(x,y)=2y-4
$

i očito je $ f'_x(-1,2)=0$ i $ f'_y(-1,2)=0$ . Nadalje točka $ (-1,2)$ je i točka lokalnog minimuma (ujedno i točka globalnog minimuma na $ \mathbb{R}^2$ ) funkcije $ f$ jer je

$\displaystyle f(x,y)=(x+1)^2+(y-2)^2-2>-2=f(-1,2),\quad\forall (x,y)\neq(-1,2).
$

Jednadžba tangencijalne ravnine na plohu $ z=x^2+2x+y^2-4y+3$ u točki $ (-1,2)$ glasi $ z=-2$ (vidi sliku 3.27).

Slika 3.27: Lokalni minimum
\begin{figure}\begin{center}
\epsfig{file=slike/eks1.eps,width=10.0cm}
\end{center}\end{figure}

b)
Funkcija

$\displaystyle f(x,y)=xy,\quad (x,y)\in\mathbb{R}^2
$

je beskonačno puta diferencijabilna, a parcijalne derivacije prvog reda su joj

$\displaystyle f'_x(x,y)=y, f'_y(x,y)=x.
$

Očito je $ f'_x(0,0)=0$ i $ f'_y(0,0)=0$ , pa je točka $ (0,0)$ stacionarna točka za ovu funkciju. Međutim točka $ (0,0)$ nije točka lokalnog ekstrema funkcije $ f$ . Naime, u svakoj okolini točke $ (0,0)$ postoje točke oblika $ (t,t)$ , $ t\neq 0$ , u kojima je

$\displaystyle f(t,t)=t^2>0=f(0,0),
$

ali isto tako i točke oblika $ (t,-t)$ , $ t\neq 0$ u kojima je

$\displaystyle f(t,-t)=-t^2<0=f(0,0).
$

Stoga zaključujemo da $ (0,0)$ nije ni točka lokalnog maksimuma ni točka lokalnog minimuma. Točku $ (0,0)$ zovemo sedlastom točkom plohe $ z=xy$ . Jednadžba tangencijalne ravnine na plohu $ z=xy$ u točki $ (0,0)$ glasi $ z=0$ (vidi sliku 3.28).

Slika: Sedlasta točka
\begin{figure}\begin{center}
\epsfig{file=slike/eks2.eps,width=10.0cm}
\end{center}\end{figure}

c)
Funkcija

$\displaystyle f(x,y)=1-x^2-2x-\vert y-2\vert,\quad (x,y)\in D=\mathbb{R}^2
$

ima u točki $ (-1,2)$ lokalni i globalni maksimum na skupu $ D$ jer je

$\displaystyle f(x,y)=2-(x+1)^2-\vert y-2\vert<2=f(-1,2),\quad\forall (x,y)\neq(-1,2).
$

Međutim točku $ (-1,2)$ ne možemo nazvati stacionarnom točkom smislu napomene 3.7 jer $ f$ nije diferencijabilna u toj točki. Naime, lako se vidi da je $ f'_x(-1,2)=0$ , ali i da $ f'_y(-1,2)$ ne postoji. Prema tome, tangencijalna ravnina na plohu $ z=1-x^2-2x-\vert y-2\vert$ u točki $ (-1,2)$ ne postoji (vidi sliku 3.29).

Slika: Lokalni maksimum u nestacionarnoj točki
\begin{figure}\begin{center}
\epsfig{file=slike/eks3.eps,width=10.0cm}
\end{center} \end{figure}

Kako smo vidjeli u gornjem primjeru, stacionarnost neke točke nije dovoljan uvjet da bi ta točka bila točka lokalnog ekstrema. Da bismo mogli dati primjenjive dovoljne uvjete moramo, kao i u slučaju funkcija jedne varijable, koristiti derivacije viših redova. Iz definicije 3.11 vidljivo je da je $ T_0$ točka lokalnog ekstrema funkcije $ f$ ako i samo ako je razlika $ f(T)-f(T_0)$ stalnog predznaka u nekoj okolini $ K(T_0,\delta)$ točke $ T_0$ . Za ocjenu predznaka te razlike najprikladnije je upotrijebiti Taylorovu formulu iz teorema 3.6 za $ m=1$ , što znači korištenje parcijalnih derivacija od $ f$ do uključivo drugog reda. Formula se dodatno pojednostavnjuje uvažavanjem nužnog uvjeta $ df(T_0)=0$ .

Dakle, uz pretpostavku da je $ f$ funkcija od $ n$ varijabla koja u nekoj okolini $ K(T_0,\delta)\subseteq D$ stacionarne točke $ T_0=(x_1^0,\cdots,x_n^0)$ ima neprekidne parcijalne derivacije do uključivo drugog reda, primjenom Taylorove formule s Lagrangeovim oblikom ostatka $ R_1(T)$ dobivamo da za svaku točku $ T=(x_1,\cdots,x_n)\in K(T_0,\delta)$ vrijedi

$\displaystyle f(T)-f(T_0)=\frac{1}{2}\left(\sum_{i=1}^n(x_i-x_i^0)
\frac{\partial}{\partial x_i}\right)^2f(T_\theta).
$

U daljnjoj analizi ključno je uočiti da se, zbog pretpostavljene neprekidnosti svih parcijalnih derivacija drugog reda funkcije $ f$ , ostatak

$\displaystyle R_1(T)=\frac{1}{2}\left(\sum_{i=1}^n(x_i-x_i^0)
\frac{\partial}{\partial x_i}\right)^2f(T_\theta)
$

i veličina

$\displaystyle \tilde{R}_1(T)=\frac{1}{2}\left(\sum_{i=1}^n(x_i-x_i^0)
\frac{\partial}{\partial x_i}\right)^2f(T_0)
$

vrlo malo razlikuju čim je točka $ T$ dovoljno blizu točki $ T_0$ , odnosno, čim je $ d(T_0,T)$ dovoljno maleno. Posljedica toga su sljedeća četiri zaključka:

a)
Ako je $ \tilde{R}_1(T)>0$ za sve $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni minimum u točki $ T_0$ .
b)
Ako je $ \tilde{R}_1(T)<0$ za sve $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni maksimum u točki $ T_0$ .
c)
Ako $ \tilde{R}_1(T)$ mijenja predznak na $ K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ , odnosno ako je $ \tilde{R}_1(T)>0$ u nekim točkama $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ i $ \tilde{R}_1(T)<0$ u nekim točkama $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ , onda funkcija $ f$ nema lokalni ekstrem u točki $ T_0$ . Kažemo da je $ T_0$ sedlasta točka funkcije $ f$ .
d)
Ako je $ \tilde{R}_1(T)\geq 0$ za sve $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ i ako postoji točka $ T\neq T_0$ u kojoj je $ \tilde{R}_1(T)=0$ ili ako je $ \tilde{R}_1(T)\leq 0$ za sve $ T\in K(T_0,\delta)\setminus\{T_0\}$ i postoji točka $ T\neq T_0$ u kojoj je $ \tilde{R}_1(T)=0$ , onda ne možemo zaključiti je li $ T_0$ točka lokalnog ekstrema funkcije $ f$ .

Nastupanje bilo kojeg od gore navedenih četiriju slučajeva zavisi isključivo o vrijednostima parcijalnih derivacija drugog reda funkcije $ f$ u promatranoj točki $ T_0$ . Vrijedi sljedeći teorem:

Teorem 3.8   [Dovoljni uvjeti ekstrema] Neka je $ T_0$ stacionarna točka funkcije $ f$ . Neka $ f$ ima neprekidne parcijalne derivacije do uključivo drugog reda u nekoj okolini $ K(T_0,\delta)\subseteq D$ . Uvedimo oznake

$\displaystyle A_{ij}=f''_{x_ix_j}(T_0),\qquad i,j=1,2,\cdots,n.
$

Za $ r=1,2,\cdots,n,$ definirajmo veličine $ \Delta_r$ :

$\displaystyle \Delta_1=A_{11},\quad \Delta_r=
\left\vert
\begin{matrix}
A_{11}...
...dots\\
A_{r1} & \cdots & A_{rr}
\end{matrix}\right\vert, \quad r=2,\cdots,n.
$

Tada vrijedi:
i.
Ako je $ \Delta_r>0$ za sve indekse $ r$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni minimum u točki $ T_0$ .
ii.
Ako je $ \Delta_r<0$ za sve neparne indekse $ r$ i $ \Delta_r>0$ za sve parne indekse $ r$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni maksimum u točki $ T_0$ .
iii.
Ako je $ \Delta_r<0$ za barem jedan paran indeks $ r$ ili ako postoje dva neparna indeksa $ r$ i $ r'$ takva da je $ \Delta_r>0$ i $ \Delta_{r'}<0$ , onda funkcija $ f$ nema lokalni ekstrem u točki $ T_0$ .3.4
iv.
Ako je $ \Delta_r\geq 0$ za sve indekse $ r$ i $ \Delta_r= 0$ za barem jedan indeks $ r$ ili ako je $ \Delta_r\leq 0$ za sve neparne indekse $ r$ , $ \Delta_r\geq 0$ za sve parne indekse $ r$ i $ \Delta_r= 0$ za barem jedan indeks $ r$ , onda $ f$ može, ali i ne mora, imati lokalni ekstrem u točki $ T_0$ .3.5

Napomena 3.8  
a)
Prema Schwarzovom teoremu za brojeve $ A_{ij}$ iz iskaza teorema 3.8 vrijedi $ A_{ji}=A_{ij}$ , odnosno matrica $ A=(A_{ij})$ je simetrična. Dokaz samog teorema osniva se na na nužnim i dovoljnim uvjetima uz koje je kvadratna forma definirana simetričnom matricom $ A$ pozitivno ili negativno definitna (semidefinitna) ili indefinitna te ga izostavljamo.
b)
Za funkciju dviju varijabla koja u nekoj okolini $ K(T_0,\delta)\subseteq D$ stacionarne točke $ T_0=(x_0,y_0)$ ima neprekidne druge parcijalne je

$\displaystyle A_{11}=f''_{xx}(x_0,y_0),\quad A_{12}=A_{21}=f''_{xy}(x_0,y_0),
\quad A_{22}=f''_{yy}(x_0,y_0).
$

Dakle,

$\displaystyle \Delta_1=A_{11},\qquad \Delta_2=A_{11}A_{22}-A^2_{12},
$

pa se tvrdnje teorema 3.8 svode na sljedeća četiri slučaja:

i.
Ako je $ \Delta_1>0$ i $ \Delta_2>0$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni minimum u točki $ (x_0,y_0)$ .
ii.
Ako je $ \Delta_1<0$ i $ \Delta_2>0$ , onda funkcija $ f$ ima lokalni maksimum u točki $ (x_0,y_0)$ .
iii.
Ako je $ \Delta_2<0$ , onda funkcija $ f$ nema lokalni ekstrem u točki $ (x_0,y_0)$ .
iv.
Ako je $ \Delta_2=0$ onda funkcija $ f$ može, ali i ne mora, imati lokalni ekstrem u točki $ (x_0,y_0)$ .

Primjer 3.17  
a)
Za funkciju iz primjera 3.16 a)

$\displaystyle f(x,y)=x^2+2x+y^2-4y+3,\qquad (x,y)\in \mathbb{R}^2
$

jedina stacionarna točka je $ (-1,2)$ . Parcijalne derivacije drugog reda od $ f$ su konstantne funkcije,

$\displaystyle f''_{xx}(x,y)=2,\quad f''_{xy}(x,y)=f''_{yx}(x,y)=0,\quad f''_{yy}(x,y)=2,
$

pa u točki $ (-1,2)$ imamo

$\displaystyle \Delta_1=2>0,\qquad \Delta_2=\left\vert
\begin{matrix}2&0 0&2\end{matrix}\right\vert=4>0.
$

Prema teoremu 3.8 a) funkcija $ f$ ima lokalni minimum u točki $ (-1,2)$ .
b)
Za funkciju iz primjera 3.16 b)

$\displaystyle f(x,y)=xy,\qquad (x,y)\in\mathbb{R}^2
$

jedina stacionarna točka je $ (0,0)$ . Parcijalne derivacije drugog reda funkcije $ f$ konstantne su funkcije

$\displaystyle f''_{xx}(x,y)=0,\quad f''_{xy}(x,y)=f''_{yx}(x,y)=1,\quad f''_{yy}(x,y)=0,
$

pa u točki $ (0,0)$ imamo

$\displaystyle \Delta_1=0,\qquad \Delta_2=\left\vert
\begin{matrix}0&1 1&0\end{matrix}\right\vert=-1<0.
$

Prema teoremu 3.8 c) funkcija $ f$ u točki $ (0,0)$ nema lokalni ekstrem.
c)
Funkcija iz primjera 3.16 c)

$\displaystyle f(x,y)=1-x^2-2x-\vert y-2\vert,\quad (x,y)\in\mathbb{R}^2
$

ima lokalni maksimum u točki $ (-1,2)$ , ali taj zaključak ne možemo dobiti primjenom teorema 3.8 jer funkcija $ f$ nema neprekidne sve parcijalne derivacije drugog reda pa ne udovoljava pretpostavkama teorema.
d)
Funkcija triju varijabla

$\displaystyle f(x,y,z)=-2x^2-y^2-3z^2,\quad (x,y,z)\in\mathbb{R}^3
$

je beskonačno puta diferencijabilna, a parcijalne derivacije prvog reda su

$\displaystyle f_x(x,y,z)=-4x,\qquad f'_y(x,y,z)=-2y,\qquad f'_z(x,y,z)=-6z.
$

Očito je $ (0,0,0)$ jedina stacionarna točka funkcije $ f$ . Parcijalne derivacije drugog reda funkcije $ f$ su konstantne (prema Schwarzovom teoremu dovoljno ih je izračunati šest)

$\displaystyle f''_{xx}=-4,\quad f''_{xy}=f''_{xz}=0,\quad f''_{yy}=-2,
\quad f''_{yz}=0, \quad f''_{zz}=-6,
$

pa u točki $ (0,0,0)$ imamo

$\displaystyle \Delta_1$ $\displaystyle =-4<0,$    
$\displaystyle \Delta_2$ $\displaystyle =\left\vert \begin{matrix}-4&0 0&-2\end{matrix}\right\vert=8>0,$    
$\displaystyle \Delta_3$ $\displaystyle =\left\vert \begin{matrix}-4&0&0 0&-2&0 0&0&-6\end{matrix}\right\vert=-48<0.$    

Prema teoremu 3.8 b) funkcija $ f$ ima u točki $ (0,0,0)$ lokalni maksimum.
e)
Slično kao u prethodnom primjeru funkcija triju varijabla

$\displaystyle f(x,y,z)=2x^2+y^2-3z^2,\quad (x,y,z)\in\mathbb{R}^3
$

je beskonačno puta diferencijabilna, a parcijalne derivacije prvog reda su joj

$\displaystyle f_x(x,y,z)=4x,\qquad f'_y(x,y,z)=2y,\qquad f'_z(x,y,z)=-6z.
$

Opet je $ (0,0,0)$ jedina stacionarna točka od $ f$ , a parcijalne derivacije drugog reda su sada

$\displaystyle f''_{xx}=4,\quad f''_{xy}=f''_{xz}=0,\quad f''_{yy}=2,
\quad f''_{yz}=0, \quad f''_{zz}=-6.
$

U točki $ (0,0,0)$ imamo

$\displaystyle \Delta_1$ $\displaystyle =4>0,$    
$\displaystyle \Delta_2$ $\displaystyle =\left\vert \begin{matrix}4&0 0&2\end{matrix}\right\vert=8>0,$    
$\displaystyle \Delta_3$ $\displaystyle =\left\vert \begin{matrix}4&0&0 0&2&0 0&0&-6\end{matrix}\right\vert=-48<0,$    

pa prema teoremu 3.8 c) funkcija $ f$ u točki $ (0,0,0)$ nema lokalni ekstrem.
f)
Za ilustraciju zaključka d) teorema 3.8, pogledajmo sljedeće dvije funkcije triju varijabla

$\displaystyle f(x,y,z)$ $\displaystyle =x^2+y^2+z^4,$    
$\displaystyle g(x,y,z)$ $\displaystyle =x^2+y^2+z^3,\qquad (x,y,z)\in\mathbb{R}^3.$    

Točka $ (0,0,0)$ je točka lokalnog minimuma funkcije $ f$ jer je očito

$\displaystyle f(x,y,z)=x^2+y^2+z^4>0=f(0,0,0),\qquad \forall (x,y,z)\neq (0,0,0).
$

Nadalje, točka $ (0,0,0)$ nije točka lokalnog ekstrema funkcije $ g$ , što odmah slijedi iz sljedećih dviju nejednakosti

$\displaystyle g(0,0,t)=t^3>0$ $\displaystyle =g(0,0,0),$    
$\displaystyle g(0,0,-t)=-t^3<0$ $\displaystyle =g(0,0,0),\qquad \forall t>0.$    

S druge strane točka $ (0,0,0)$ je jedina stacionarna točka i od $ f$ i od $ g$ , što se lako provjeri. Jednostavnim računom parcijalnih derivacija drugog reda u točki$ (0,0,0)$ za obje funkcije dobivamo

$\displaystyle \Delta_1=2>0,\quad \Delta_2=\left\vert
\begin{matrix}2&0 0&2\en...
...lta_3=\left\vert
\begin{matrix}2&0&0 0&2&0 0&0&0\end{matrix}\right\vert=0,
$

odnosno radi se o slučaju d) teorema 3.8.


Taylorova formula     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Implicitno zadane funkcije